Sastojci za dve osobe, tj. dve činije:
- 1 šoljica zrna spelte (oko 80g)
- 6-8 listova zelene salate
- 1 šaka rukole
- 200g bukovača
- ½ avokada
- 1 štap celera
- 1 kašičica senfa
- 1 kašičica meda
- 1 ljuta papričica (trebaće vam oko 2cm)
- 1 kašičica crnog susama
- so, biber, maslinovo ulje, aceto balsamico
Priprema:
Nekoliko sati ili veče pre, potopite speltu. Nakon što je odstojala prospite vodu, isperite, sipajte novu vodu i kuvajte oko pola sata. Poklopite i ostavite da odstoji dok pripremite ostale sastojke (pre serviranja ili stavljanja u frižider ocedite višak tečnosti). Bukovače iskidajte na trakice i propržite na malo maslinovog ulja uz dodatak soli. Zelenu salatu i rukolu operite i iscedite/osušite. Salatu isecite na trakice. Celer i 1-2cm ljute papričice iseckajte sitno, a avokado na kocke. U teglicu stavite malo soli, bibera, med, senf, 2 kašike aceto balsamico i 5 kašika maslinovog ulja, zatvorite i dobro promućkajte.
Servitajte jelo tako što ćete u dve činije ili duboka tanjira raspodeliti po pola od svakog sastojaka, posebno, jedan do drugog, bez mešanja. Na kraju pospite sa malo crnog susama i prelijte dresingom iz tegle.
Detalji i saveti uz ovaj recept:
Da li ste čuli za ovo jelo – Buddha bowl? Ja nisam do skoro. Na internetu sam čitala o tome kako je ovo jelo nastalo i odakle taj naziv. Ono što sam od ranije znala je da budistički monasi ne smeju imati nikakve prhode niti imetak. Vrlo često njihova ishrana zavisi od milostinje, pa tako postoji priča da je Buda u svojim hodočašćima nosio sa sobom činiju tokom dana, a uveče iz nje jeo ono što se skupilo od darova meštana.
Da li je priča tačna ili ne, ne znam, ali ideja o ovako posloženom obroku mi se jako dopala. Osnovna pravila za sastavljanje Budine činije jesu da imate neku celovitu žitaricu (najčešće integralni pirinač), salatu, sveže presno povrće, protein biljnog porekla i semenke. Naravno začini i prelivi su sastavni deo. Ako nemate neki od sastojaka koje sam ja stavila, možete ih svakako zameniti.
Zrno spelte je veoma ukusno, sada sam ga prvi put kuvala pa sam je potopila. Možete čak zamotati šerpu u ćebe, kao kad se kuva pšenica. Meni je ovakako kako sam u receptu opisala bila odlična. Nije se raskuvala do forme kaše, a nije ni onako neprijatno tvrda kao recimo nedovoljno skuvan pirinač. Za mene je sjajna ideja da skuvam malo više spelte, stavim u frižider u poklopljenu posudu i imam za 2, 3 obroka. Nekoliko dana u frižideru neće ništa smetatai zrnu. Isto možete uraditi i sa zrnom ječma ili integralnim pirinčem, kinoom, heljdom…
Pre neki dan sam našla ove prelepe organski gajene bukovače, bile su povoljne pa sam njih odabrala kao proteinski sastojak moje činije. Bukovače nikada ne perem, navlažim vodom jedan kuhinjski ubrus i blago ih prebrišem. One su kao sunđer, upiće previše vode ako ih operete i nećete moći lepo da ih ispržite. Pečurke su jedna od retkih namirnica koje pržim, volim da su bar malo krckave i da porumene. Ne volim kad su sunđeraste, natopljenje vodom, dinstane… tada gube svoj prebogati ukus. Osim onih koje je neophodno prethodno prokuvati, kao recimo šumsko pile.
Umesto pečuraka možete recimo koristiti kuvane leblebije, sočivo ili edamame koji ću ja možda jednom naći da kupim u Beogradu, do sada je moja potraga neuspešna.
Što se povrća tiče – stavite šta imate: papriku, krastavac, štapiće celera, šargarepu, kupus, radič… šta god, samo da je presno. Salatu birajte po svom ukusu, ja sam na Kaleniću našla čoveka koji gaji skoro pa organski preeeedivnu romana salatu, njeni svilenkasti listovi su zaista nešto posebno. Ljutu papričicu sam dodala zbog boje i zdravlja, dobra je za varenje, naravno ako nemate nekih digestivnih problema.
Preliv za ovu salatu sam pripremila kao i uvek u teglici. Vi možete praviti preliv sa vege jogurtom, preliv od začinskog bilja… šta god vam padne na pamet. Možete ukrasiti i percima mladog luka.
Od semenki mi se najviše dopalo kako izgleda crni susam, možete dodati običan susam, sirovi očišćeni suncokret, golicu… sve po želji.
Ovakva kombinacija sastojaka – žitarica celog zrna, protein i vlakna iz povrća držaće vas sitim jako dugo. Zato je ovo jedan celovit i sjajan, a pre svega ukusan obrok. Naravno, ne moram da napominjem koliko je lako poneti ovaj obrok sa sobom. Samo žitaricama i pečurkama dajte vremena da se prohlade pre nego što ih spakujete sa salatom i povrćem, a preliv ponesite u teglici.
Kao i svi monasi i budisti su skromni i skloni odricanju od svega zemaljskog, pa je njihova ishrana, tj. ovakav način sastavljanja jela dobar primer i za one koji poste po pravoslavnim kanonima. Nisam se preterano interesovala za budizam, ali sam dosta toga naučila iz predivne zbirke priča jednog budističkog monaha koju vam najtoplije preporučujem. Knjiga se zove Krava koja je plakala, a pisac je Ađan Bram.
Da se vratim na pitanje s početka, da li ste čuli za jelo Budina činija? Da li ćete isrobati ovaj recept?