Nanina razljevuša

Sastojci za pleh 25×35 ili 20×30

• 2 srednje tikvice (oko 600g)
• 600ml jogurta (može i mešavina, jogurta, mleka, kiselog mleka, surutke)
• 3 jaja
• 3 kašike kukuruznog brašna
• 100g kajmaka
• 150g sira
• 1 prašak za pecivo
• 1 velika kašika masti, so

Priprema:

Izrendajte tikvice, posolite i ostavite da puste vodu. Za to vreme umutite jaja sa jogurtom i kiselim mlekom, dodajte sir, kajmak, brašno i oceđene tikvice i umutite da se sve sjedini. Zagrejte rernu na 180-200 C. U tepsiju za pečenje stavite mast. Namašćenu tepsiju stavite u rernu da se zageje na 2-3 minuta. Sipajte smesu u vrelu tepsiju, malo će zacvrčati – tako se pravi najlepša korica. Pecite oko pola sata, tj. dok ne potamni.
Služite razljevušu za doručak uz kiselo mleko.

Detalji i saveti uz ovaj recept:

Što se tečnih sastojaka tiče zaista možete mešati bilo koje fermentisane mlečne proizvode. Ja obično iskoristim sve što ima u frižideru. Neka većinom bude jogurt, a ostalo možete po zboru – mleko, surutka, kiselo mleko. Kajmak možete izostaviti ako ga nemate, ali onda dodajte malo više sira i 2 kašike ulja ili putera.

Smesa treba da bude gušća od one za palačnke, a malo ređa od proje.

Umesto masti možete staviti maslinovo ulj ili podmazati tepsiju puterom.

Gledajte da tepsija bude velika, najlepši deo ovog jela je korica, pa je važno da razljeviša bude jako tanka. Ukoliko pečete u manjoj tepsiji, smanjite količinu sastojaka.

Moja nana, Ivanka, je iz krajeva Srbije uz Drinu, selo Radalj, opština Mali Zvornik. Zato ne čudi što je ovaj, izvorno bosanski recept, tu potpuno odomaćen.

Ova kombinacija sastojaka je nešto najbliže što sam uspela da priđem razljevuši koju je pravila nana. Njena se naravno pekla u smederevcu i bila nešto najkrckavije i najukusnije što sam jela. I danas se sećam, kako uz pomoć kraja kecelje koje je uvek nosila, hvata tepsiju i vadi je iz rerne. Bio je to moj omiljeni doručak svih onih letnjih meseci koje sam provodila na selu. Danas ne mogu da dočekam da se pojave tikvice na pijacama da napravim razljevušu u njenu čast i najlepša sećanja koja me za nju vežu. Od nje sam naučila toliko toga o kuvanju, razvila je moju ljubav prema hrani, iako kad sam bila mala, nisam bila baš „ješna“. Bila je jedna stroga žena, starog kova, kao i sve babe na selu, ali meni je volela da ugađa, ništa joj za mene kao najmlađu unuku nije bilo teško da spremi. A ja sam obožavala da odlazim kod nje, čak i kad sam odrasla, sve do njenih poslednjih dana sam je posećivala. Nikad mi nije bilo teško da sednem na autobus i sama se uputim tamo.

Ma mogla bih o njoj da napišem roman, toliko toga njenog je utkano u moju ličnost.
Sada mi je jako teško da odlazim u njenu kuću… nekako sve je tu, a ništa nije isto. Ali ono što je ostalo su prelepa sećanja na bezbrižna leta, kupanja u radaljskoj reci i ’ladan bostan, hladne zime uz domaću slaninu i suvo meso, kuvani paradajz, beli luk i lepinju iz smederevca, okolna brda prekrivena snegom i nas dve koje idemo kod komšinice po škripavom dubokom snegu. Ponosna sam i zahvalna za sve što me je naučila. Nane, babe i bake su nešto najdragocenije u životu svakog deteta.

Koji je vaš omiljeni recept iz detinjstva?