Sastojci:
- 450 g krem sira
- 250 ml slatke mlečne pavlake
- 3 velika jaja
- 100-120 g šećera
- 1 prstohvat soli
- 2 kašičice ekstrakta vanile
- 2 kašike brašna
- 1 kockica putera za podmazivanje i 2 papira za pečenje
Priprema:
Uključite rernu da se greje na 220C. Umutite krem sir sa šećerom 3, 4 minuta dok ne postane svilenkast. Polako dodajte pavlaku muteći sve vreme. Onda lagano dodajte jaja jedno po jedno, muteći između dok se potpuno inkorporira. Zatim dodajte so i vanilu, umutite još malo, prosejte brašno u smesu i umutite samo kratko, koliko da se sjedini. Kalup prečnika 18 cm blago podmažite puterom, samo da se papir zalepi. Stavite jedan pa drugi papir, jedan preko drugog, neka ivice vire iznad klupa i izlijte smesu unutra. Pecite 40 minuta dok gornja korica ne postane tamno braon.
Ostavite da se potuno ohladi, stavite na nekoliko sati u frižider. Poslužite kolač sam ili, ako baš imate želju uz preliv od maline ili istoljenu čokoladu.
Detalji i saveti uz ovaj recept:
Ovo je mali, ali jako izdašan kolač, ako želite možete odmah da duplirate smesu i pečete u velikom kalupu. Važno je da gornja korica potamni, ali nemojte prepeći kolač kako bi u sredini ostao blago kremast.
Ja sam ovaj put mrvicu preterala, dobra vest je da to ne utiče na ukus, samo na teksturu. Ako imate jaku rernu, možete peći i malo kraće.
Ovaj kolač je nastao devedesete godine prošlog veka, ali svoju popularizaciju (bar kod nas) je doživeo poslednjih par godina. Savršena prepečna gornja korica i kremasta sredina delovali su mi komplikovano, pa se dugo nisam usuđivala da ga pravim. Srećom juče ujutru uz kafu dobila sam ogromnu inspiraciju da probam i da ga podelim sa vama baš na ovaj praznik.
E sad, moram da vam napišem nešto o pavlaci koju ja koristim, pogotovo ako ste novi na blogu. Dakle, za sve poslastice, moja omiljena pavlaka je ona koja je napravljena upravo samo od mleka/pavlake, bez biljnih masnoće, dodataka i sl. U tu svrhu kupujem pavlaku na meru u mlečnim radnjama na pijaci ili President mlečnu pavlaku. Još jedna opcija je Moja kravica slatka pavlaka. Mada ima i biljnih varijanti koje su prihvatljivog sastava, samo je važno da nema tona nepotrebnog šećera unutra.
Baskijski čiz se jede bez ikakvih preliva, i verujte mi, ovako sam je sasvim dovoljan, ali ako baš imate želju, možete ga preliti nekim od klasičnih preliva. Letos sam u restoranu Babaroga jela najsavršeniji čiz koji vam za stolom, ispred vas, prelivaju belom i crnom čokoladom – stvarno je poseban.
Za mene je količina od 100g šećera sasvim dovoljna, ali za one koji vole baš slatko, može da se poveća. Ovo je idealan recept za svaku priliku, sastojci su lako dostupni, a zadovoljiće sve standarde jednog slatkiša – od završnice nedeljnog ručka do svečanog Božićnog deserta, ma možete i u sred srede da ga napravite. Uživaćete svakako!