(posno, vege, bez belog šećera)
Sastojci za humus:
- 1 konzerva leblebija
- 3 kašike meda, urminog ili javorovog sirupa
- 2 kašike putera od badema ili lešnika
- 1 kašika tahinija
- 1 kašičica ekstrakta vanile
- 1-2 kašike kakaa
- 1 kašika maka
Za puslice:
- 3 kašike akvafabe (vode od leblebija)
- 75g brezinog šećera (najbolje u prahu)
- 1 kašičica sirćeta
Priprema:
Procedite vodu od leblebija, ali je nemojte bacati. U blender stavite sve sastojke za slatki humus, osim kakaa i maka. Izblendirajte do fine teksture i podelite na dva dela, u jedan dodajte mak, u drugi kakao. Probajte i po potrebi dodatno zasladite.
U čist dublji sud stavite 3 kašike ohlađene akvafabe i mutite polako, kada počne da peni i da se podiže, dodajte sirće, mutite još malo i kada počne da liči na šam, polako dodajte kašiku po kašiku brezinog šećera muteći sve vreme. Kada dobijete belu čvrstu smesu kao od belanaca, pažljivo je sipajte u poslastičarski špric ili zip kesu, prosecite vrh i polako istisnite puslice na pek papir na plehu. Stavite puslice u rernu na 150C i posle 10 minuta smanjite na 100C. Ako imate rernu s ventilatorom, možete ga uključiti. Nakon 120 minuta isključite rernu i ostavite puslce unutra dok se rerna sasvim ohladi. Izvadite ih i ostavite preko noći da se stvrdnu.
Poslužite ove dve poslastice odvojeno ili spajajte po dve puslice kašičicom slatkog humusa.
Budite pažljivi, puslice od akvafabe su jako krhke.
Detalji i saveti uz ovaj recept:
Što se slatkog humusa tiče, pustite mašti na volju – birajte putere po želji, dodatno zasladite, dodajte neku mrvicu soli, umesto sirupa stavite kokosov šećer, stavite više ili manje kakaa, dodajte seckane pečene lešnike…. nema greške! Ako vam se učini da je smesa suva, dodajte malo akvafabe, bademovog mleka, maslinovog ulja ili čak obične mlake vode. Dakle ovo je stvarno jedno igralište za vaše ukuse.
E sad, što se tiče ove zavrzlame od posnih, vege puslica bez belog šećera… Ne znam šta bih vam rekla. Neko će reći: „zaludan pop i jariće krsti“, ali ja sam dobila viziju ovih lažnih padobranaca, posnih makarunsa, nazovite kako hoćete, i morala sam da isprobam. Pokušaću kratko da opišem ceo proces.
Kada sam počela da mutim izgledalo je super, polako se diže penica, počinje da se pravi šam, dodajem šećer, ono sve lepše i lepše… ma neverovatno! Prebacim ja u jednu Ikea zip kesicu, krenem da istiskujem puslice, deluju malo čudno, ali nema veze – ide. Stavim u rernu i tu kreće drama. TRI sata sam ih ja sušila u rerni, kako pipnem, one se lepe za prste, raspadaju, nešto kao pena za brijanje. Ja se smorim isključim rernu, izvadim ih i ostavim sa strne.
Toliko sam se razočarala da sam čak napravila i video o tome na Instagramu. Da ne pričam da sam u međuvremenu probala i sa kokosovim šećerom… to ne preporučujem, on nekako gori i smrdi, kao da je pun alkohola nekog. Elem, znate ono kad vam nešto ne uspe, pa ga ostavite sa strane i nećete ni da bacite, samo se pravite da ne postoji, e tako su meni stajale ove puslice 2 dana.
Posle dva dana ćaskam sa Majom (ZrnoRa) o tom debaklu, kaže ona: ma vidi, možda se stvrdnu kada se ohlade. I stvarno, iskusna domaćica je bila u pravu – ja ih pipnem one kao prave! Malo su osetljive i krte, moraju nežno da se skidaju sa papira, ali su pusličaste, čak je i ukus ok.
Prva ideja kada sam mislila da nisu uspele je bila da podelim sa vama samo recept za slatki humus, ali kada sam videla da su moji mali beli Frankenštajni živi, tj. eksperiment uspeo, morala sam da podelim sa vama.
Dakle, efektivnog rada u ovom receptu ima sve ukupno oko sat vremena, ali strpljenje za puslice će biti ozbiljan trening. Ako ćete da se igrate ove igre, samo počnite na vreme.