Kolač sa mlaćenicom i pečenim jagodama

Sastojci za kalup 22-25 cm:

• 200 g brašna
• 2 ravne kašičice praška za pecivo
• 60 g šećera
• 1 prstohvat soli
• 2 jaja
• 240 ml mlaćenice Žuna
• 30 g putera (otopiti)

Za preliv:

• 250 g jagoda
• 2 kašike javorovog sirupa
• 1 prstohvat soli
• 1 kašika maslinovog ulja
• 1 kašičica aćeto balzamiko

Priprema:

Uključite rernu na 180 – 190 C. Jagode operite, očistite od peteljki i prepolovite. U posebnoj činiji pomešajte javorov sirup, maslinovo ulje i so da se sjedine. Dodajte jagode i nežno izmešajte. Naređajte jagode presečenom stranom na dole na pleh obložen papirom za pečenje i dodajte preko sos iz činije ako je ostalo. Pecite jagode 20-25 minuta, ne dozvolite da sos pregori. Kada su jagode pečene, izručite ih sa papira sa sve sokovima u činiju, dodajte aćeto i izmešajte. Stavite sa strane.

U jednoj činiji umutite jaja, mlaćencu i rastopljen puter, u drugoj izmešajte brašno sa šećerom, solju i praškom za pecivo. Dodajte tečne sastojke suvim i izmešajte koliko da se sjedini, ne previše. U podmazan kalup izlijte smesu za kolač, preko dodajte polovinu pečenih jagoda. Pecite kolač na 200 C, 20 – 25 minuta, u zavisnosti od jačine rerne. (test sa čačkalicom)

Poslužite kolač sa ostatkom preliva od jagoda. Možete dodati sladoled od vanile ili šlag uz svaku porciju.

Detalji i saveti uz ovaj recept:

Ok, ok… znam da ovi sastojci zvuče kao jako čudna kombinacija, ali imajte poverenja jer vredi! Ukus je tako drugačiji, tako slojevit, interesantan, ma neopisivo je – prosto mora da se proba! Ako vam se ne svidi slobodno me zovite, otkupiću ceo kolač od vas.

Ja sam kolač pekla u svom omiljenom livenom tiganju, a vi možete u bilo kom kalupu ili pekaču sličnih razmera, pazite samo da ne bude preveik da vam kolač ne ispadne tanak. Naravno, ako nemate manji pekač, povećajte mere. (300g brašna, 1 kašika pp, 80g šećera, 2-3 jaja, 320ml mlaćenice, 50g putera).

O mlaćenici sam pisala u prethodnim tekstovima, pa se neću ponavljati, samo ću vam reći da je u svašta stavljam i da je obožavam! Tijana Žuna je po meni napravila potez veka što je započela njenu proizvodnju.

E sad, u sastojcima nisam precizirala koje brašno i koji šećer. Moja ideja je bila da napravim sa belim brašnom i šećerom, ali nisam mogla protiv sebe (hahaha), na kraju sam stavila pola belog, pola integralnog speltinog brašna, 40 g brezinog i 20 g kokosovog šećera.

Mada što se šećera tiče to ne pravi nikakvu razliku (pričamo o prerađenim šećerima, ne o složnim ugljenim hidratima ili čećerima iz voća koji su okruženi vlaknima, vitaminima i mineralima). Kako sam naučila čitajući knjigu „Kontrola glukoze“, a i neka drugga istraživanja, svaki šećer je šećer, svaki pravi skokove u krvi jer svi u sebi sadrže fruktozu, neću da ulazim u detalje jer nisam nutricionista.

Pročitajte knjigu, ja bih je uvela kao obavezno štivo svakog građanina ove planete. Jedino što iz svih pročitanih istraživanja znam, jeste da stevija, ako je čista i bez dodataka, može da bude prihvatljivo rešenje.

Tako da je moj zaključak da ako poštujem pravila ishrane do kojih sam došla uz pomoć nutricioniste i endokrinologa, a na osnovu analiza mog zdravstvenog stanja i koristim neke od preporuka iz ove knjige, mogu svoj nivo glukoze da držim u normali. Čak i ako se s vremena na vreme, kada osetim razumnu želju prepustim uživanju u nečemu slatkom. Držati nivo glukoze što ravnijim, dakle sa što manje skokova je ključno za zdravlje svakoga, pa čak i osoba koje ne boluju id IR ili dijabetesa bilo kog tipa.

Otišla sam daleko od kolača, ali toliko nas zastrašuju, toliko nas bombarduju, toliki je marketing što od strane onih kojima je i mikro zrno šećera = smrt, što od onih koji nam trpaju različita pakovanja i nazive za jednu istu stvar. Ništa nije crno ili belo i ne dozvolite da vas povede ničija šarena kampanja, pa ni moja.

Pročitajte, istražite, raspitajte se, tražite relevantne podatke, pa onda donesite svoj zaključak, drugim rečima, razmišljajte (nemojte samo misliti) svojom glavom. Redovno proveravajte zdravlje, nađite dobrog nutricionistu bez obzira da li imate neku promenu zdravstvenog stanja, svi mi vodimo različite živote i imamo različitu dinamiku, ne može svakome jelovnik biti isti. I ono najvažnije za kraj – slušajte svoje telo.