Sastojci:
- zeleni paradajz
- so, biber, sveži i suvi začini po želji (bosiljak, origano, ruzmarin, timijan…)
- maslinovo ulje
- beli luk
Priprema:
Zeleni paradajz operite, očistite od dela kod peteljke i isecite na polovne ili četvrtine, zavisno od veličine. Naređajte ga na pek papir na plehu, a u kriške paradajza ušuškajte začinske biljke i čena belog luka. Posolite i pobiberite kriške i poprskajte maslinovim uljem. Pecite u vreloj rerni na 220 C oko pola sata, tj. dok na paradajzu ne vidite tragove zpečenosti. Ostavite ga da se ohladi, uklonite grančice začna (listiće možete ostaviti) i izblendirajte sve zajedno sa vodicom koju je paradajz pustio i belim lukom.
Izblendirani paradajz možete sipati u flašice i psterizovati u dunstu ili rerni, pa čuvati za zimu. Možete mu dodati malo bujona i zakuvati potaž ili preliti preko skuvane paste uz dodatak parmezana.
Obavezno probajte i doterajte ukus po želji.
Detalji i saveti uz ovaj recept:
Zeleni paradajz sam do skoro jela samo kao deo turšije, ali krajem leta dobila sam punu kesu domaćeg zelenog paradajza od komšinice Slađe iz sela, ona ga je obrala jer su ove sezone smrdibube bile nemilosrdne i to je bio način da ga spasi. Razmišljala sam šta bih sa njim, pa mi je prva logična ideja bila da isprobam „roasted tomato soup“ koju sam već pravila od crvenog paradajza.
Mene je ukus oduševio! Jedete nešto što je potpuno paradajzičnog ukusa, ali skroz neparadajzične boje. Milošu je ukus bio malo više kiseo, ali i to se lako rešava, dodajte jednu kašičicu šećera i on će prilično neutralisati tu kiselinu.
Kao preliv za pastu mi se posebno dopao. Dodala sam malo više bibera, dosta parmezana i prelila preko špageta. Slistila sam pun tanjir. Stvarno je nesvakidašnji ukus.
Što se pasterizacije tiče mislim da smo do sada apsolvirali, ali meni nije teško da svaki put ponovim. Dakle imamo dva načina oba počinju isto: naređajte ambalažu u šerpicu koju ste stavili na ringlu, uključili na srednje visoku temperaturu i sipali vodu (oko 2 prsta visine). Paradajz zakuvajte da bude vruć. Kada voda počne da se približava tački ključanja sipajte vruć paradajz u vruće tegle/flašice. Izvadite ambalažu iz vode, dobro zatvorite i obrišite. I sad imate dve opcije:
- Dunst: u nekom uglu kuhinje stavite na pod ćebe, naređajte na njega tegle i pokrijte, ušuškajte drugim ćebetom, ili perjanom jaknom, ili ako neko to još ima – perjanim jastukom. Ostavite da se skroz ohlade tegle, nekih 36-48h, a zatim ih čuvajte na tamnom i hladnom mestu.
- Rerna: obrišite flašice/teglice da budu suve i čiste i naređajte ih na pleh od rerne prekriven pek papirom, nekad hoće da procure ako su prepunjene, pa ovako izbegavamo dodatno ribanje pleha. Stavite pleh sa zimnicom u rernu i uključite na 100 C. Nakon 2 sata isključite rernu, ne otvarajte je! i ostavite teglice do sutra da se skroz ohlade.
Znam da je odavno kraj sezone paradajza, ali isto tako znam da ga još ima u baštama, i to baš zelenog kojem fali sunce da bi sazreo, pa se tako i dalje može naći na pijacama.
Imam još jedan spreman recept od zelenog paradajza koji ću uskoro podeliti sa vama. Ali pre svega vas pozivam da isprobate ovaj i da mi javite utiske!