Posna pita od praziluka i pirinča

Sastojci:

• 4 kore za pitu ZrnoRa
• 150g pirinča ili kinoe
• 2 srednja praziluka
• 2 šargarepe
• so, biber, maslinovo ulje i mineralna voda

Priprema:

Pirinač ili kinou obarite u slanoj vodi. Sitno iseckajte praziluk i izrendajte šargarepu. Na 2 kašike maslinovog ulja propržite praziluk da omekne, oko 5 minuta. Posolite i dodajte šargarepu. Prodinstajte kratko, najviše 5 minuta. Ukoliko treba dodajte 1dl vode dok se dinsta. Dodajte biber i pirinač u praziluk i pomešajte.
U čaši izmešajte 1dl mineralne vode i 3 kašike ulja. Poprskajte koru sa dve do tri kašike ove mešavine, zatim rasporedite četvrtinu fila i zamotajte jufku. Pre pečenja premažite kore mešavinom vode i ulja koji su vam preostali. Biće dovoljno jedna kašika po jufki.
Pecite na 200C oko pola sata ili dok pita ne porumeni, u zavisnosti od jačine rerne.

Detalji i saveti uz ovaj recept:

Za ovaj recept preporučujem vam najobičniji beli pirinač oblog zrna. Ukoliko želite možete pirinač zameniti nekom drugom bezglutenskom žitarcom. Kinoa je u ovom slučaju najbolja, proso je dosta sitan, a heljda bi preuzela dominaciju ukusua.

Žao mi je što nisam kupila na vreme ZrnoRa kore „Dve setre“, koje su mešavina heljde i spelte. To bi onda bila pita sa zanemarljivom dozom glutena, mada je i ovo sjajna kombinacija.

Ovo je toliko jednostavan recept da nema tako mnogo da se doda. Pazite samo da ne preterate sa uljem. Posne pite umeju da budu teške ako sadrže previše ulja.

Mene posne pite (praziluk, pirinač, kupus, krompir) uvek posebno razgale, podsete me na Uskršnje praznike, na post, pričest… Ali ovde ne pričam o religiji, smatram da je to privatna stvar. To su sećanja iz mog detinjstva na moju najdražu Nanu, ženu koja je za crkvu u selu pekla naoru, koja nas je vodila na pričest, kod koje su viđeniji ljudi iz sela dolazili nakon pričesta. Sve to jeste imalo veze sa verom, ali u smislu života uz prave porodične vrednosti, okupljanja, prijateljstvo, podršku. Pričam o porodičnoj tradiciji i tim nekim malim ritualima koje je mnogo lepo negovati na bilo koji način. Makar ih se prisetiti nekim ovakvim jelom.

Nana je naravno kore razvlačila na prelepom čaršavu koji je služio samo za to. Inače pita od pirinča kod moje nane bila je isključivo u slatkoj varijanti, moraću i to da napravim. U svom odraslom životu samo sam jednom razvlačila kore, nije bilo loše. Prošle nedelje sam pričala sa prijateljicom koja je rodom iz Banjaluke i vešta je u razvlačenju kora. Dala mi je par sjajnih saveta, pa ću sigurno probati opet. Do tada uživam u ovim ručno pravljenim korama sa porodičnom tradicijom.

Koja je vaša omiljena posna pita? Pišite mi, možda se izrodi neka nova kombinacija.