Sastojci:
- 20 suvih paprika srednje veličine
- 1 mali praziluk
- 2 šargarepe
- 200g bukovača
- 100g pirinča oblog zrna
- 50g crvenog sočiva
- 80g oraha
- So, biber, maslinovo ulje
Priprema:
Stavite paprike u jednu dublju posudu i prelijte vrelom vodom. U tiganju koji se ne lepi, na maslinovom ulju ispržite posoljene bukovače da porumene. Izvadite ih i stavite sa strane da se prohlade. Dodajte još malo ulja u tiganj i propržite sitno iseckan praziluk nekoliko minuta, dodajte šargarepu koju ste prethodno izrendali, posolite i prodinstajte zajedno.
Dodajte pirinač, promešajte da se malo zacakli, na kraju dodajte i sočivo i sipajte vruću vodu, ali samo koliko da prekrije, kao kada pravimo rižoto. Polako krčkajte fil, dodajući po malo vode. Nakon 15ak minuta, skinite fil sa vatre. Pirinač bi trebalo da je napola kuvan.
Bukovače iseckajte sitno, kao i orahe i dodajte u fil sa sveže mlevenim biberom. Proverite da li je dovoljno slano i dosolite ako treba. Ocedite paprike od vode i punite ih polako kašičicom. Ređajte u podmazan pekač. Kada završite punjenje, u tiganj sipajte oko 1-2 dl vode da pokupite sve sokove koji su se zadržali, i prelijte paprike. Poklopite ili prekrijte folijom i pecite na 200-220 C nekih pola sata. Slobodno dozvolite da se paprike malo zapeku, to će im dati poseban ukus.
Služite uz turšiju, zelenu salatu ili kiseli kupus.
Detalji i saveti uz ovaj recept:
Paprike se potapaju da bi se opustile i mogle lepo da se napune. Slobodno ih napunite do vrha i dobro istisnite fil u sam početak paprike, obično su krive pa to teže ide.
Bukovače nikako nemojte prati. Ukoliko niste sigurni u njihovu čistoću, ili ako na sebi imaju tragove zemlje, nakvasite ubrus ili krpicu i prebrišite ih. Bukovača je kao sunđer, upiće svu vodu i onda nećete moći lepo da ih ispržite. Biće žilave i nikakve, a trebaju nam rumene i krckave. Ako ne volite bukovače koristite braon šampinjone ili čak i bele. Ukoliko koristite šampinjone njih iseckajte pre prženja.
Orahe je lako iseckati na dasci za sečenje, samo rasporedite po njoj i nožem sa obe ruke prežite, kao kad sitnite peršun ili beli luk. Možete koristiti i secko ili kesu i tučak za meso.
Znam da crveno sočivo u ovom jelu, a i samo po sebi nekima, zvuči čudno. Sočivo, pogotovo crveno, se jako brzo kuva i u ovom filu će se skoro raspasti, ostaće samo fini ukus i gustina, kao da ste dodali obaren pasulj.
Obožavam posnu kuhnju, a ovo jelo mi je jedno od omiljenih još od ranog detinjstva. Roditelji mog oca su sa juga, iz jednog malog mesta kod Aleksinca. Deda nam je uvek slao i donosio vence sušenih paprika. Za jednog muškarca, vojno lice, oslobodioca Beograda 44te, odlično se snalazio u kuhinji. Moja baba bila je jako krhkog zdravlja i on je stalno morao da brine o njoj, ili bi ostajao sam kod kuće dok je ona u bolnici. Sećam se priče da joj je čak za rođendan napravio tortu i odneo na VMA dok je ona tamo ležala. Kada je ona umrla, on se vratio u selo, gajio koze, sadio pariku i duvan i živeo baš polagano.
Od tih južnjačkih korena i njegovih paprika među kojima je većina bila otrov ljuta, razvila se ljubav mog nepca za ljutinu. Gledala sam ga kao mala kako jede te ljute parike, prvo se zacrveni – poriče da mu je ljuto, pa se preznoji – i dalje ništa, e kad počne da štuca, tek onda kaže kako je paprika ljuta.
Od mog deda Žarka moglo se naučiti mnogo o toj lakoći življenja i to tek danas shvatam. Zato sam podelila sa vama ovaj recept kao malo podsećanje i sebi i vama na tu lakoću.
I još jedan savet: ako ne volite ljuto, pazite gde kupujete suvu papriku. Južnjaci će vam uvek reći da nisu ljute, ali se svaki put po pravilu provuče bar jedna otrovna, taman da da ukus celom jelu.