Sastojci:
- 350g brašna (mešavina spelta i raž)
- 2 pune kašičice praška za pecivo
- 1 kašičica sode bikarbone
- ½ kašičice soli
- 80g putera (ledenog)
- 150g tvrdog sira (čedar/grier/parmezan)
- 200ml mleka
- 50ml jogurta
- ½ veze svežeg vlašca (opciono)
- dodatnih 50g sira (opciono)
- par kašika mleka za premazivanje
Priprema:
Puter isecite na kockice i stavite u zamrzivač na 10 minuta dok pripremite ostale sastojke. Pomešajte mleko i jogurt i ostavite sa strane. Dobro izmešajte brašno sa sodom bikarbonom, praškom za pecivo i solju. Dodajte kockice ledenog putera u brašno i vrhovima prstiju umasirajte brašno u puter da se naprave grumuljice. Dodajte izrendan sir i seckani vlašac i promešajte kašikom. Na kraju dodajte mleko s jogurtom i nežno promešajte kašikom. Istreste testo na radnu površinu i umesite u par poteza. Jako je važno da ne premeste testo, stisnite ga samo par puta koliko da se sjedini. Pobrašnite radnu površinu i samo testo i rastanjite oklagijom na debljinu oko 3cm. Kalupom vadite pogačice, ali nemojte vrteti kalup, samo pritisnte testo i podignite kalup.
Opcioni deo: Nožićem otvirite rupu sa strane i ubacite komadić kačkavalja, prstima zatvorite rupu.
Naređajte skonse na papir za pečenje, premažite mlekom i pecite oko 25 minuta u rerni zagrejanoj na 180C – dok ne porumene.
Služite tople dok se sir u njima topi.
Detalji i saveti uz ovaj recept:
Za ovaj recept sam koristila mešavinu od 150g speltinog belog brašna, 150g speltinog integralnog brašna i 50g ražanog brašna. Možete koristiti i obično belo pšenično brašno, ako ga inače jedete. U nekim originalnim receptima koristi se „self raising“ iliti samonarastajuće brašno, otuda dodatak sode, praška za pecivo i soli. Ako ste u inostranstvu, lako možete pronaći takva brašna.
Važno je da testo ne mešamo i ne mesimo previše, neophodno je da ostane tako rastresito, rustično, nehomogeno, jer tako nastaju vazdušaste krckave pogačice. Neka vas tekstura testa ne plaši.
Sir u ovim pogačicama je pobednik Balkan Cheese Festivala 2022. Perkan Kupreški sir od kravljeg mleka. To je mlada mlekara iz Bosne, koju vode mladi ljudi na svojoj dedovini. Nadam se da će uskoro imati distribuciju za Srbiju. Možete koristiti bilo koji „tvrdi“ sir, da ne kažem kačkavalj. Od onih lakše dostupnih malih proizvođača predlažem vam: Belgrader, Gostiljski sir, Sir za svaki dan mlekare Ćuk… Ako baš ni jedan ne nađete, biće ok i neki klasičan kačkavalj.
Sad je već malo teže naći vlašac, iako ga na većim beogradskim pijacama i dalje ima. Moj uredno i dalje divlja u najobičnijoj saksiji na terasi i predlažem vam da ga obavezno zasadite. Imaćete ovu fantastičnu, ukusnu i fotogeničnu začinsku biljku tokom cele godine. Ja sam prošle godine kupila rasad na Kaleniću i evo ga već drugu godinu opstaje na terasi. Ako ne nađete svež vlašac, možete i preskočiti ovaj sastojak, ili dodajte neki začin po želji.
E sad, da bi skonsi lepo narasli i imali ove rustične ivice, važno je kao što sam napisala, da ne vrtimo kalup u testu dok vadimo pogačice, mislim da zante o čemu govorim. Možete seći testo i nožem. Ja sam uzela jednu manju čašu i svaku put sam je umakala u brašno pre vađenja pogačica. Ova fora sa dodatnom kockicom sira u sredni je sjajna, ali nije obavezna. U testu ga svakako ima dovoljno.
Skonsi su najlepši topli, ali i ako se ohlade, možete ih podgrejati kratko u mikrotalasnoj ili običnoj rerni.
Moram priznati da dugo nisam bila fan skonsa, oni koje sam imala priliku da probam su bili pretvrdi i ne baš ukusni. I kao sa većinom hrane koja mi se nije dopala na prvu – rešila sam da ih napravim sama. Znam da ovo zvuči pretenciozno, ali ne radi se o tome da „ja znam najbolje“, nego o tome da znam šta volim i kako da nađem tu žicu svakom jelu, pogotovo kada je u pitanju prilagožavanje stranih jela domaćem nepcu, a da se usput ne izgubi mnogo.
Scones – su pogačice koje su negde u XVIII, XIX veku postale popularne uz ritualni engleski popodnevni čaj. Ti koji su služeni uz čaj bili su slatki i servirani sa džemom. Poreklo ovih pogačica datira još s početka XVI veka i to iz Škotske. Naravno, današnje verzije su dosta daleko od originala, i imaju bezbroj varijacija. Na kraju – ovo je pecivo kojem treba dati šansu, pogotovo u ovoj slanoj, puterastoj varijanti.
Da li ste za to da nekad napravim i slatke?
P.S. Jedna važna napomena – ja sam puter zaboravila u zamrzivaču, a sve ostale sastojke sam već umešala, tako da sam puter dodala praktično u već gotovo testo. Ali to ništa nije smetalo, samo su mrvicu manje narasle. Tako da ima nade i ako zeznete stvar.