Sastojci:
- 40 cvetova zove
- 2l vode
- 500-700g šećera
- 3-4 limuna
Priprema:
Stavite cvetove zove u dublju posudu, dodajte limun isečen na kolutove, prelijte vodom i prekrijte krpom, ili poklopite. Nakon 24h procedite tečnost kroz gazu, ili jako gustu cediljku. Dodajte šećer i promešajte. Ostavite da odstoji pokriveno još 24h, mešajući povremeno – kad se setite ili prođete pored posude. Sipajte sirup u flaše i čuvajte u frižideru ili na nekom tamnom, hladnom mestu.
Služite razblažen uz led i nanu. Možete razblaživati i sa mineralnom vodom.
Detalji i saveti uz ovaj recept:
Ako sami berete zovu pazite da to obavezno bude u nekoj prirodi gde nema saobraćaja u blizini. Ako kupujete zovu na pijaci, kupujte od nekoga kome verujete. Žene koje prodaju zovu uglavnom imaju pakovane cvetove po 20 ili 40 komada, pa će vam biti lako da odredite koliko da stavite.
O kori limuna sam već pisala u receptu za aromatizovani puter, dakle ili kupite organski, ili ga za ovaj sirup prosto oljuštite. U nekim receptima umesto limuna ide lumuntus, ali ne znam koje su količine u pitanju. Ja ponekad stavim jednu kesicu limuntusa na 4 litre sirupa, čisto da potraje duže, ali iskreno izbegavam to.
U standardnom receptu na 10 cvetova zove ide 1l vode i 1kg šećera. Meni je ovo nezamislivo mnogo šećera i mnogo više volim da osetim ukus zove nego tu slatkoću. Činjenica je da zbog toga moj sirup traje malo kraće i kad se otvori flaša, treba je potrošiti u nekom kraćem roku, do 2 nedelje. Zato sirup od zove pakujem u male flaše, dva, dva ipo decilitra, eventualno pola litre. Pa dokle ima – dotle uživamo u ukusu zove, a ne u šećernom sirupu sa primesom zove. Naravno, ako želite možete praviti i po tom standardu 10-1-1, izbor je vaš.
Ja sam sad napravila skoro 10l sirupa jer mi je jedna divna Sofija sa pijace na Karaburmi poklonila nekoliko kesa cvetova. Tako da će biti dovoljno i za poklone i za koktele!
Ako se pitate odakle mi toliko malih flaša i zašto su sve tako različite i rasparene, drago mi je da ste primetili. To je jedna tema na koju želim da vam skrenem pažnju. Ambalažu zaista ne volim da kupujem, iako je možda lepo kad su sve flaše iste, meni je kupovina tegli i flaša za ličnu upotrebu potpuno besmislena. Razlog je čisto ekološki. Stvarno se trudim da sve flaše koje nam ostanu operem i sačuvam. Ima tu od raznih vina, nekih ulja, paradajz soka, pa čak i aceto balsamico. Neke nosimo u selo za rakiju, neke postanu vaze za cveće i sl. Pošto sokove ne kupujemo, nisam mogla da skupim dovoljno malih flaša, srećom več neko vreme sam član grupe na facebook-u „Udomi teglu“. U ovoj fenomenalnoj grupi možete pronači polovne tegle, flaše i razna druga pakovanja koja se mogu koristiti više puta.
U ekološkom smislu, ova grupa je neprocenjiva. Sve je jasno, pregledno i sjajno organizovano. Savet kreatora grupe jeste da pronađete potrebnu ambalažu u vašem gradu, ili još bolje u vašem kraju, kako bi se izbegli toškovi i ekološki otisak slanja pošiljki. Tako sam ja našla jednu divnu devojku koja živi na Karaburmi kao i ja, odmah smo se sutradan našle da preuzmem flašice. Takođe treba da znate da je prodaja na ovoj gupi strogo zabranjena, dakle radi se isključivo o poklanjanju, ili kako lepo sam naziv kaže udomljavanju nepotrebne ambalaže. Time makar malo smanjujemo količine otpada koje svakodnevno stižu na deponije.
Sledeći put kada budete pravili zimnicu razmislite na vreme da li imate dovoljno tegli i umesto da trčite u market po nove tegle, udomite neku.
I jedan dodatni savet za kraj. Ako kao ja volite da skinete etikete, to ćete (skoro uvek) lako uraditi potapajući staklenu ambalažu u vrelu vodu. Ako negde ostane malo lepka, pomešajte kašiku maslinovog ulja i kašiku sode bikarbone, ovom pastom premažite lepak. Ostavite da odstoji 20-ak minuta, a onda odstranite uz pomoć sunđera i mlake vode.
Nadam se da vam je ovaj post pomogao i da vas je podstakao da počnete sa malim ekološkim promenama u svom domaćinstvu.