Sastojci:
- 200g putera
- 200g masti
- 2 žumanca
- sok od pola limuna
- 100g šećera (po ukusu – između 100 i 200g)
- 1 vanilin šećer
- 200g mlevenih oraha
- 700-800g brašna
- džem od kajsija
- prah šećer za posipanje
Priprema:
Umutite žumanca sa šećerom. Dodajte puter i mast i mutite dok se ne sjedini. Dodajte vanilin šećer, limunov sok i orahe i mutite još malo. Postepeno dodajte brašno i polako mutite dok se sve izmeša, a zatim sjedinite rukama. Na blago pobrašnjenoj radnoj površini, rukama istanjite testo, a zatim poravnajte oklagijom i rastanjite na debljinu od 0.5cm. Malim kalupom ili najmanjom rakijskom čašicom vadite vanilice i ređajte na pleh, na papir za pečenje. Pecite dok ne porumene na 200-220C. Pazite jer se lako prepeku. Kad se malo prohlade, na 1 polovinu stavite džem i spojite sa drugom polovinom.
Pospite sa malo prah šećera i uživajte. Savršene su i meke čak i posle 10 dana, ako vam slučajno neka ostane.
Detalji i saveti uz ovaj recept:
Od ove količine dobićete oko 200 vanilica, što i nije tako mnogo, jer kad probate jednu, nećete moći da se zaustavite! I ozbiljno, pazite da se ne prepeku, časkom postanu tamne.
Ovo je za mene najbolji recept za vanilice. Savršeno su mekane i prhke i perfektnog ukusa čak i kad odstoje. Možete naravno probati samo sa mašću ili samo sa puterom. Mast i puter moraju biti na sobnoj temperaturi. Takođe količinu oraha možete da smanjite ili povećate. Kad mama diktira recept to je sve „šaka-dve“ , „jedan crveni lončić“ i slično. Što se brašna tiče predlažem da koristite meko brašno T400.
Najbolji džem za vanilice je džem od kajsija. Njegova blaga kiselost odlično se slaže sa slatkoćom vanilica. Možete probati i sa džemom od šljiva, ali kajsija je ovde pravi izbor.
A sada ću vam odati jednu porodičnu tajnu koju je moja mama naučila od svoje majke, moje Nane. Nana je živela blizu granice sa Bosnom, a tamo su se ovakve stvari mogle nabaviti još pre 50, 60 godina. Dakle Nana je kupovala šipku vanile, tu šipku bi stavila u limenu kutiju u kojoj je stajao šećer. Na taj način dobijala je vanilin šećer. Šećer se trošio i dodavao (naravno neuporedivo manje nego danas), a ta jedna šipka je trajala jako dugo. Na ručnom mlinu, na kojem su se mleli šećer ili mak, pravila je prah šećer koji je imajo tu aromu vanile. Danas i mama ima svoju kutiju sa šećerom i šipkom vanile, a ja sam za sada nabavila vanilu, verovatno ću svoj šećer aromatizovati u tegli.
Ako na ovaj način napravite vanilin šećer, nemojte dodavati kupovni, samo ovaj – domaći vanilin šećer.
Kao što sam pisala, mamine mere su potpuno po osećaju, ipak ih ona pravi preko 30 godina (toliko se ja sećam). Ali ja sam se svojski potrudila da ih za vas ukalupim u grame. Mnogo toga zavisi od proizvođača brašna, od vlažnosti vazduha, toplote, ali nećete mnogo pogrešiti ako se poigrate sa merama svaki put kada pravite ovaj najsavršeniji kolačić, sve dok ne pronađete svoju idealnu kombinaciju.
Ovo je količina koju mama pravi za slavu, kada pravim za manji broj gostiju ja prepolovim mere. Broj vanilica zavisiće od veličine kalupa kojim ih vadite, ja volim da su što manje, baš ne volim velike i tvrde vanilice.
Jedan od sajtova sa receptima koje pratim već dugo je Food52 na kome su, od strane pratilaca, vanilice izglasane za najbolji praznični kolač iz celog sveta. Pa vi vidite koliko je tu važan dobar recept. Ovo je definitivno moj omiljeni iz domena sitnih kolača i ne mogu da zamislim porodičnu slavu u domu mojih roditelja bez ovog malog slatkog čuda.
Pripreme za slavu mama upravo započinje pripremom vanilica i to 7 dana ranije. Čuva ih isto kao Nana, u kartonskoj kutiji, ili šerpi obloženoj pak papirom. I onda svako ko dođe ukrade po neku, pa do slave ode ozbiljna količina. Mama nas naravno pušta, po cenu toga da mora još jednu turu da napravi do slave.
Pozivam vas da mi obavezno pišete kada isprobate recept.